дебати

Undefined

Мртви врски

Tags: 

Еве почнав сериозно да ја рагледувам можноста за миграција на блогов на некоја посовремена (да не речам web2.0) платформа. Меѓу другото сега проверувам што сѐ имам закачено овде, преместувам слики на фликр, поправам врски и сл.

Една година до целта (стигнав до јуни 2007) и го гледам записот за, по многу нешта, контроверзниот избор за Наградите за светскиот самит.

Па еве, еден од тогашните победници Портал: Дигитизација на националното наследство, веќе не постои на Интернет. Тогаш, во 2007, коментирав дека овој портал воопшто не ни треба да учествува на изборот.

Визните проблеми на британците

Tags: 

Па, пред неколку недели од страницата на The Economist симнав еден специјален извшештај за „електронскиот бирократ“. Се надевав дека за/од него ќе напишам нешто интересно за тоа како овој влијателен весник гледа на прашањето за електронска влада. Но, не стигнав подалеку од првиот пасус и слатко се изнасмеав на не-е-влада моментот:

Ат 6.15AM on a December morning the streets of central London are cold, dark and offer little for the omnipresent CCTV cameras to record. But outside the Indian High Commission 109 people are sleepily waiting for the visa section to open. David Robb and his friend are first in line, huddled in sleeping bags behind a windbreak since 3am, to ensure visas for a planned holiday in Goa. Nearly all his fellow-sufferers in the queue have booked their air tickets and sometimes their entire holiday on the internet, paying with a credit card. Those electronic signals move information almost at the speed of light billions of times faster than the shuffling, shivering humans in the visa queue. "In this day and age? Bleeding disgusting," is Mr Robb’s pithy comment on the Indian visa system.

Знам дека овој извадок вака е прилично надвор од контекст. Веќе неколку реда подолу, авторот ја руга и амбасадата на САД за своите визни практики во Обединетото Кралство. Сепак, ова горе некако премногу потсетува на сликите од амбасадите во Скопје.

Мило ми е што не патиме сами.

За „Доаѓаат сите“ на Клеј Ширки

Tags: 

Тамам се спремав да ја купам, кога ете ти рецензија на неттајм (поточно Мјут) од Феликс Сталдер. Според она што го прочитав, Ширки прилично еднострано ја третира целата оваа тема за Web2.0. Многу неотворени прашања:

Clay Shirky's Here Comes Everybody is reputed to be the best book ever written on Web 2.0. By why the strange silence on questions of copyright, privacy and ownership?

И додека сигурно е интересна за читање:

‘Communication tools don't get socially interesting until they get technologically boring.’ If a single sentence can represent the entire book, it must be this one. For one, it's great writing.

Ми се чини дека недостатокот на разговор за некои клучни теми е недопустливо. Штета.

Yet, there are a lot of things that are less cute about the newly boring technologies which Shirky chooses to ignore. Shirky stresses the decentralised, ad-hoc mode of new organisations, yet they are based on very complex infrastructures that are highly centralised and that create near infinite potential to manipulate the social interactions that take place through them. These are not neutral enabling devices.

Оние кои беа на Glocal2.0, се сеќаваат, а оние кои не беа можат сега да дознаат, дека едно од клучните прашања кои беа поставени (Марсел зборуваше на долго за ова) и можеби едно од прашањата кои беа најизбегнувани беше токму контролата над корисниците што ја имаат големите Web2.0 сервиси.

Thus, there is a tension at the core of the Web2.0 phenomenon created by the uneasy (mis)match of the commercial interests of the companies and social interests of their users. All this social interaction takes place within privately owned spaces so that users are basically faced with a take-it-or-leave-it decision that few of them are really aware of. There is a structural imbalance between the service providers who have a tangible incentive to expand their manipulative capacities and the average users who will barely notice what's going on, since it would require a lot of effort to find out. To believe that competitive pressures will lead providers to offer more freedoms is like expecting the commercialisation of news to improve the quality of reporting.

Ми се чини ова се доволно цитати за кој и да е да стане заинтересиран за рецензијата на Феликс (кој барем за мене бил доста корисен во изминативе години со своите проникливи коментари).

Можете да ја прочитате на страниците на Мјут: врска. (А можете да си земете и pdf.)

Дискусијата на неттајм исто така е интересна. Ловинк напишал еден горе-долу оправдувачки текст за Ширки. Интересно да се прочита во секој случај.

Ова е првичната порака. Другите изгледа сѐ уште не се архивирани. Ако одлучите да ја ѕирнете архивата не го пропуштајте и Patrice Riemens на тема Flickr vs Maartin Dors (многу поврзано со контрола на корисниците).

По ова, не знам дали уште сакам да ја купувам книгата, уште повеќе поради тоа што Феликс вели дека видеото е доволно. Ех... :)

Република Конфликт на интереси

Tags: 

Неколку дена пред да заврши рокот за тенедерот за локализација за слободен софтвер за училиштата кој го организира PEP заедно со USAID и Министерството за образование и наука на Р. Македонија, Слободен софтвер Македонија се обрати до проектот со цел да ги пренесе своите забелешки во врска со тендерот и да објасни како тоа може негативно да влијае на пошироката заедница на слободен софтвер во Р. Македонија.

Барањето за средба со претставниците на PEP беше одбиено од нивна страна бидејќи тендерската процедура била во тек и претставувало конфликт на интереси да се состануваат со потенцијален учесник на тендерот, а како таков ја препознале Слободен софтвер Македонија.

Денес, според речиси официјалните информации, дознавам дека друштвото „Генреп“ го добило тендерот. Затоа сметам дека потребно да прибелeжам дека еден од водечките луѓе на оваа компанија, Климент Симончев е истиот човек кој ја има пишувано Kонцептуалната стратегија за употреба на софтвер со отворен код во училиштата (изработена исто така во соработка со USAID и МОН), во која се наоѓаат многу програми кои тој ги препорачува за употреба во училиштата, а кои пак се исто така дел од тендерот кој го распиша PEP.

Јавна дискусија за македонскиот јазик и информатичката комуникација

Tags: 

Изминативе години сум присуствувал на многу настани на кои сум ја претставувал идејата за слободен софтвер и организацијата Слободен софтвер Македонија, но ми се чини дека не сум присуствувал на посрамен настан од оваа расправа денес за македонскиот јазик и информатичката комуникација.

Замислете, во рамките на манифестацијата 2008 - Година на македонски јазик, организирана под покровителство на претседателот на Владата на Р. Македонија, главниот говорник направи одлична презентација за локализацијата на Windows Vista и MS Office 2007 на македонски јазик. Леснотијата со која тоа се турка на ваков настан е просто зачудувачка.

Ако има некој од Microsoft (или партнер компанија или нешто трето) што го чита овој запис, немој да го сфаќате ова погрешно. Всушност сакам да Ви честитам за одличната работа. Нема друга компанија која поумешно и помудро си го брани својот интерес и си ги промовира своите активности. Навистина, секоја чест.

Она што крајно ме разочарува, и за што впрочем го пишувам ова, е фактот што сите институции во државава кои по дефиниција треба да работат за јавниот интерес не го прават тоа. Незамисливо ми е како државниот (потенцирам државниот) филолошки факултет до сега не најде за сходно да направи официјален речник за превод на софтвер што ќе биде јавно достапен, а соработувал со Microsoft за да направи ист таков исклучиво наменет за негови потреби и „заштитен со авторски права“. Незамисливо ми е како настани покриени со државни (т.е. пари на граѓаните) се користат за промовирање на приватни интереси. И конечно, незамисливо ми е лицемерието кога јавно сите институции повикуваат на соработка, а истите тие ја имаат затворено вратата на Слободен софтвер Македонија во изминативе години при сите обиди за добивање на стручна помош.

Во врска со остатокот од дискусијата, благодарност до Филип од Метаморфозис што ги пренесе поентите за слободниот софтвер пред публиката. За дискусијата имаше список, а тој беше пред мене, па мене само ми остана да кажам дека речиси сите проблеми што можат да ги замислат јазичарите, најлесно се решаваат со слободниот софтвер. Излезе дека се мачеле луѓето со фонтови, а не знаеле дека постои DejaVu.

Ех, а јас нешто сум објаснувал за слободен софтвер на мајчин јазик.

Дали ако си под CC..?

Tags: 

Изминативе денови делата издадени под лиценци на Creative Commons беа прилично застапена тема на Интернет во земјава. Така имаше интересна дискусија на блогот на Калина, а и Кајмакот популаризираше две вести за дела издадени под некоја од Creative Commons лиценците.

Коментарите ми фатија око. На некои места ме изнанади неинформираноста, а на некои реториката за авторски права.

1. Заштита според закон

Многумина не знаат дека Законот за авторски права им дава на авторите автоматска заштита во моментот кога е креирано делото. Постојат разлики помеѓу законодавството во САД и континентална Европа (како некои концепти од кои другите земји пресликуваат), но главното е дека делото автоматски станува заштитено според закон. Зашитено во смисла дека правата на прикажување, изведување или умножување се исклучиво на авторот, барем во физичкиот свет. Онаа реченица „Сите права задржани“ што може да се прочита на книгите или дисковите, најчесто значи дека издавачот ги задржува правата. Воглавно, авторите кои доживеале издание во традицонална смисла на зборот веќе пренеле голем дел од правата на издавачот. Ако ве интересира кои сѐ права ги има авторот можете да го земе македонскиот закон, кој патем е во духот на континенталното право.

2. Како Интернетот ги менува работите

Реалноста и тековната пракса секогаш значително се менува со појавата на нови технологии. Во многу презентации и Ричард Сталман и Лоренс Лесиг го објаснуваат ова (темата исто така ја покриваат и филмови како Steal This Film). Она што главно најлесно може да се забележи кога станува збор за Интернетот и компјутерите е дека копирањето (едно од законски загарантираните права) се случува автоматски, дури и без да сака корисникот.

Ако сурфате на Интернет и ако имаат вообичаено поставен прелистувач тогаш речиси сигурно веќе имате копија од овој текст (се наоѓа во кешот на прелистувачот, можете да го гледате и кога ќе одберете Work offline (Работи локално во македонскиот Firefox)) без разлика што законот ми вели мене како автор дека јас одлучувам кој и како ќе го копира моето дело.

Ова е тривијален пример во однос на другите начини на копирање на музика, филмови или текстови на Интернет (Peer2peer, bittorrent итн.). Сепак примерот е доволно добар за да се забележи огромното поместување кое технологијата што станува секојдневие го носи.

Она што е клучно е тоа дека авторското право во Интернет ерата, е сѐ помалку корисен модел за било каков бизнис.

3. Заштита или ослободување со CC?

Затоа чудно е, ако не и смешно, кога луѓето мислат дека со помош на некоја од Creative Commons лиценците ќе го заштитат своето скапоцено дело на Интернет. Ако делото не може да го заштит RIAA со својот All Rights Reserved, тогаш како тоа ќе го стори Some Rights Reserved на CC?

Точно е дека CC успева да реши некои проблеми и да промовира поширок избор во објавувањето. Но, лиценците главно се применливи во земји каде правниот поредок функционира (САД е добар пример). CC или не, тешко дека македонските судови ќе направат нешто корисно во врска со правата на авторите (патем, не сум ни со мислење дека треба да се прави нешто посебно). Така што сите што мислат дека ќе добијат некој вид на заштита... се зезнале.

Во Македонија Creative Commons може да биде трендовски белег на блоговите и некои други дела или до некаде добар беџ за правење на некаква политичка изјава. Иако, за последново далеку покорисни се некои други иницијативи, како на пример дефиницијата за слободни дела од областа културата.

Lovink за p2p

Tags: 

Also politically there is a interesting range of people involved in P2P, from the post-modern poor, driven by a lack of cash to techno-anarchists to capitalist pro-market libertarians. In that sense P2P is deeply human. It's like sex. There is so many ways of doing it, and the reasons and intensions are so different, each time, even within one person.

Целото: врска.

Предлози за името

Tags: 

Скијачката екипа одмара во својата куќарка на Јахорина, и во екот на државните консултации за името, еве некои предлози:

Идно клингонско царство Македонија

Супер Македонија

Оаза на мирот

Република Банана

Потенцијална империја Македонија

Македонија101

М4к3д0ни14

Наша земја

Република Нема правда

Демократска Дембелија

Државата порано позната како поранешна југословенска република Македонија

...итн.

Анкета на Багра

(Сите слики од скијање)

Дали блоговите се ѓубре или општеството е ѓубре

Tags: 

Уште во средно ме научија дека кога ќе ти кажат бројки, проценти и сл. нема многу кај да мрдаш. Бројките кажуваат се и тоа е тоа, но бројките мора да бидат точни.

Сега цитирам од Комуникации.нет:

70-80 % од Блоговите СЕ ѓубре. 50 % од Блоговите СЕ расистичко ѓубре. На блоговите 90 % од коментарите СЕ непотпишани. Што покажува дека ако на прачовек му дадеш компјутер тој НЕМА да стане дигитален граѓанин. Тој ќе остане прачовек со компјутер. И може цела македонска блогосфера да вреска дека тоа не е така. Овие факти не можат да се изменат.

Дали овие бројки се точни? Баш би сакал да го видам истражувањето што го покажува горното и што притоа дефинира што е тоа „ѓубре“. Ми се чини премногу возбуда има за една вака паушална изјава.

Но, што ако бројкиве се точни? Иако недостасуваат дополнителни одредници (во смисла која е популацијата која блогира, години, образование, струка), сепак блоговите се слика на општеството. Дали 50% од општеството во кое живееме е расистичко? Дали 50% од младината е таква (ако најмногу блогери се млади луѓе)? Или можеби блогерите се паметни и успешни, а блогосферата ја користат за зафрканции и сеир, а некој таму нема смисла за хумор?

Економијата и предизвиците на новото време

Tags: 

Земено во просек имав лошо искуство на Економскиот факултет во Скопје каде ги завршив моите студии пред неколку години. Па не сакам да го правам тестов (мртва врска) за да не одговарам со пристрасност.

Но, можеби блогов има некои случајни читатели кои сега студираат, па еве шанса да стават некои од работите кои ги учат во малку поширок контекст. Ако некој го направи тестот (врска погоре), може да ми пише на е-пошта.

Инаку, тестот е од (популарниот, но не-мејнстрим) adbusters магазин. Таму баш пред неколку миниту прочитав еден интересен текст (во два дела): (мртва врска).

Сега продолжувам да копам по архивите.

Pages