August 2008

Мртви врски

Tags: 

Еве почнав сериозно да ја рагледувам можноста за миграција на блогов на некоја посовремена (да не речам web2.0) платформа. Меѓу другото сега проверувам што сѐ имам закачено овде, преместувам слики на фликр, поправам врски и сл.

Една година до целта (стигнав до јуни 2007) и го гледам записот за, по многу нешта, контроверзниот избор за Наградите за светскиот самит.

Па еве, еден од тогашните победници Портал: Дигитизација на националното наследство, веќе не постои на Интернет. Тогаш, во 2007, коментирав дека овој портал воопшто не ни треба да учествува на изборот.

Визните проблеми на британците

Tags: 

Па, пред неколку недели од страницата на The Economist симнав еден специјален извшештај за „електронскиот бирократ“. Се надевав дека за/од него ќе напишам нешто интересно за тоа како овој влијателен весник гледа на прашањето за електронска влада. Но, не стигнав подалеку од првиот пасус и слатко се изнасмеав на не-е-влада моментот:

Ат 6.15AM on a December morning the streets of central London are cold, dark and offer little for the omnipresent CCTV cameras to record. But outside the Indian High Commission 109 people are sleepily waiting for the visa section to open. David Robb and his friend are first in line, huddled in sleeping bags behind a windbreak since 3am, to ensure visas for a planned holiday in Goa. Nearly all his fellow-sufferers in the queue have booked their air tickets and sometimes their entire holiday on the internet, paying with a credit card. Those electronic signals move information almost at the speed of light billions of times faster than the shuffling, shivering humans in the visa queue. "In this day and age? Bleeding disgusting," is Mr Robb’s pithy comment on the Indian visa system.

Знам дека овој извадок вака е прилично надвор од контекст. Веќе неколку реда подолу, авторот ја руга и амбасадата на САД за своите визни практики во Обединетото Кралство. Сепак, ова горе некако премногу потсетува на сликите од амбасадите во Скопје.

Мило ми е што не патиме сами.

Лесиг на iCommons во Јапонија

Tags: 

Предавањето на Лорен Лесиг на годинешниот iCommons Summit: врска.

Ова е едно од неколку што Лесиг ги одржува во последно време, каде што објаснува за својот (умерен) став кон прашањето за авторските права.

Слично на ова предавање, е и она од 23c3: врска.

Но, овде на крај има едно интересно соочување со Џон Пери Барлоу (мислам), па секако го препорачувам тој дел.

Ова ако не ви здосадил да го гледате. :)

Патем, Лесиг (ќе) има и нова книга: врска.

Дополнување: во последно време сѐ нешто се појавува информација дека Лери го одржал „последното“ предавање. Пред последното да биде она на iCommons, последно беше ова на Стенфорд: врска. :)

Стив Џобс за животот, универзумот и останато

Tags: 

Ми се чини дека сум ги читал овие приказни, но штом веќе ми влета видето со говорот на rss, можам да го ставам и на блог.

http://www.youtube.com/watch?v=UF8uR6Z6KLc

За „Доаѓаат сите“ на Клеј Ширки

Tags: 

Тамам се спремав да ја купам, кога ете ти рецензија на неттајм (поточно Мјут) од Феликс Сталдер. Според она што го прочитав, Ширки прилично еднострано ја третира целата оваа тема за Web2.0. Многу неотворени прашања:

Clay Shirky's Here Comes Everybody is reputed to be the best book ever written on Web 2.0. By why the strange silence on questions of copyright, privacy and ownership?

И додека сигурно е интересна за читање:

‘Communication tools don't get socially interesting until they get technologically boring.’ If a single sentence can represent the entire book, it must be this one. For one, it's great writing.

Ми се чини дека недостатокот на разговор за некои клучни теми е недопустливо. Штета.

Yet, there are a lot of things that are less cute about the newly boring technologies which Shirky chooses to ignore. Shirky stresses the decentralised, ad-hoc mode of new organisations, yet they are based on very complex infrastructures that are highly centralised and that create near infinite potential to manipulate the social interactions that take place through them. These are not neutral enabling devices.

Оние кои беа на Glocal2.0, се сеќаваат, а оние кои не беа можат сега да дознаат, дека едно од клучните прашања кои беа поставени (Марсел зборуваше на долго за ова) и можеби едно од прашањата кои беа најизбегнувани беше токму контролата над корисниците што ја имаат големите Web2.0 сервиси.

Thus, there is a tension at the core of the Web2.0 phenomenon created by the uneasy (mis)match of the commercial interests of the companies and social interests of their users. All this social interaction takes place within privately owned spaces so that users are basically faced with a take-it-or-leave-it decision that few of them are really aware of. There is a structural imbalance between the service providers who have a tangible incentive to expand their manipulative capacities and the average users who will barely notice what's going on, since it would require a lot of effort to find out. To believe that competitive pressures will lead providers to offer more freedoms is like expecting the commercialisation of news to improve the quality of reporting.

Ми се чини ова се доволно цитати за кој и да е да стане заинтересиран за рецензијата на Феликс (кој барем за мене бил доста корисен во изминативе години со своите проникливи коментари).

Можете да ја прочитате на страниците на Мјут: врска. (А можете да си земете и pdf.)

Дискусијата на неттајм исто така е интересна. Ловинк напишал еден горе-долу оправдувачки текст за Ширки. Интересно да се прочита во секој случај.

Ова е првичната порака. Другите изгледа сѐ уште не се архивирани. Ако одлучите да ја ѕирнете архивата не го пропуштајте и Patrice Riemens на тема Flickr vs Maartin Dors (многу поврзано со контрола на корисниците).

По ова, не знам дали уште сакам да ја купувам книгата, уште повеќе поради тоа што Феликс вели дека видеото е доволно. Ех... :)

Летен шопинг на книги

Tags: 

Ако не одите на одмор и имате некој денар повеќе тогаш можете да ја посетите Икона во Рамстор. Донеле повеќе добри книги што вреди да се пролистаат и прочитаат.

Набрзина разгледувајќи ги штандовите ги препознав „Доаѓаат сите“ од Клеј Ширки (видео - ако е ова точната врска треба да заврши некогаш и на СподелиКино), „Пурпурна крава“ од Сет Годин и збирка со делата на Х. П. Ловеркрафт (забелешка: не знам од каде ми е познат овој писател, изгледа нешто сум читал за него штом сум го запамтил доволно добро за да го препознаам на полица).

Исто така, на полиците има повеќе книги од интересната едиција на The Economist.

Цените се можеби малку посолени. Сепак планирам да се вратам деновиве таму со пари во џеб. :)

PDF-а на scribd.com

Tags: 

Сабајлево ги средував pdf документите на компјутеров. Пронајдов некои документи за кои не сум знаел дека постојат (и повеќето од нив завршија во ѓубре). :)

Сепак, нешто заврши и на Интернет. Отворив сметка на scribd.com и таму ги закачив сите документи од извиканиот дигитален архив кој се здоби со популарност во последно време. За жал, со некои од неговите pdf-а има проблеми, па не се прикажуваат сите во e-paper-от на scribd.

Исто така закачив и еден свој документ.

(Патем, мала одјава за летово. До крајот на месецот не читам пошта. Не знам кому би му вредела оваа информација, но ете да ја има.)

Читајќи го Годин

Tags: 

There has grown up in the minds of certain groups in this country the notion that because a man or corporation has made a profit out of the public for a number of years, the government and the courts are charged with the duty of guaranteeing such profit in the future, even in the face of changing circumstances and contrary to public interest. This strange doctrine is not supported by statute or common law. Neither individuals nor corporations have any right to come into court and ask that the clock of history be stopped, or turned back.

Од http://en.wikiquote.org/wiki/Robert_A._Heinlein (Кој е Robert Heinlein?).