mozilla

Undefined

Future versions of Mozilla Firefox will have DRM

Tags: 

This probably is the news of the year: Mozilla will adopt DRM in future versions of Firefox for Desktop.

What Mithcell Baker says: DRM and the Challenge of Serving Users;

What Andreas Gal says: Reconciling Mozilla’s Mission and W3C EME;

What the FSF says: FSF condemns partnership between Mozilla and Adobe to support Digital Restrictions Management ;

What Cory Doctorow says: Firefox’s adoption of closed-source DRM breaks my heart.

Having spent the last weekend talking about the values and mission of Mozilla I can only echo Cory's sentiment.

Looking back on 15 years of advocating for computer user's freedom, I find the claim that everyone can choose not to activate DRM in their Firefox unconvincing and weak. Users either know a lot and can deal with whatever the software vendor throws at them (so, yeah, some people may even build a DRM free Firefox), or don't know much and use whatever is shipped to them. I always thought that the latter is the reason why we constantly need someone to things differently - or in the right way. This decision reinforces that belief.

Other reactions -- linked here for future reference:
Bradley Kuhn - To Serve Users;
Gervase Markham - To Serve Users;
Ben Moskowitz - The Web Is Changing.

Љубљански белешки

Tags: 

Она што го знам за Словенија и Љубљана се вообичаените општи информации што низ годините формално и неформално образование се собрале: дека ја имаат највисоката ски-скокалница, дека единствената нукеарна централа во Југославија е таму, дека тоа е татковината на Франц Прешерн.

Сега знам дека имаат и супер опремен хаклаб.

Но, од „политичките прашања“ се присетувам на еден дел од книгата на Дејан Јовиќ „Југославија - државата што одумре“ за тоа што Словенците имале на ум кога се отцепувале - а тоа е, незадоволни од ситуацијата во која се наоѓаат, да направат она што во европската континентална мисла, а по потекло од Германија се нарекува Rechtsstaat (правна држава, нели?).

Впечатокот е дека успеале.

Секогаш....... кока-кола :-)

Настрана тоа, настанот поврзан со Mozilla беше интересен иако сѐ уште имам измешани впечатоци за тоа што тој всушност преставува или која е неговата цел.

Сепак, се вратив со една интересна опсервација. Освен македонската, грчката и до некоја мера косовската заедница, всушност сите други - а овде влегуваат воглавно и колегите од официјалната Mozilla - не се посебно заинтересирани во слободен софтвер, т.е. овие две заедници Mozilla (и отворената мрежа) и слободниот софтвер се чини малку се преклопуваат.

Уште пипа

Ова ме наведе на уште едно размислување - дека можеби токму ваквата поставеност на нештата во Македонија - поврзаноста на Firefox пред сѐ со сѐ друго што работиме околу слободен софтвер е пречка за поголема вклученост од страна пошироката заедница (која веројатно користи неслободни оперативни системи). Дали има вистина во ова - не знам.

Лична белешка:

Пробав месо од коњ. Сочно. :-)

Некои мисли за Мозила по самитот

Tags: 

Ако имаше една тема што се провејуваше на самитот на Мозила во Вистлер, тогаш тоа е инсистирањето на водечките луѓе дека Мозила не е (само) произведувач на софтвер. Она што започнало како проект да се испорача технологија, веќе не е тоа туку повеќе - Мозила сега е за луѓето.

Без разлика дали оваа промена е од сега, или пак сега само е за прв пат доволно јасно искомуницирана со јавноста (или пак јас конечно едвај сум ја сфатил), таа носи со себе и практични и идеолошки (во принципите, вредностите) поместувања во она што Мозила го работи.

Покрај тоа што е фондација, корпорација и име на производ, Мозила сега е и движење. Движењата обично се поврзуваат со општествени прашања. Така слично како движењето за слободен софтвер, движењето на Мозила за отворен интернет во преден план ги става корисниците, нивните права и слободи, приватност и заштита на интернет. Ако порано придржувањето кон стандардите беше за да им биде полесно на тесниот круг на изработувачи на веб страници, сега тоа за сите луѓе.

Ми се чини дека Firefox е сѐ уште многу важен, но ќе биде само додека начинот на кој комуницираме се прави преку прелистувач. Ако технологијата отиде напред кон други и поинакви начини на комуникација и интеракција, а Мозила остане верна на својата идеја за лидер во овозможувањето на околина на интернет која е базирана на вредности и принципи што не се за профит, туку се пред сѐ за луѓето, тогаш Firefox може да го замениме со следното-најдобро-нешто што ќе се грижи за нас на подеднакво добар начин во рамките на движењето што Мозила сака да го предводи.

Белешки од летовите

Tags: 

Летав Скопје - Загреб - Лондон - Ванкувер или веројатно околу 15 часа.

Испаѓа дека аеродромите навистина се место каде што се среќаваат луѓе.

Загребскиот аеродром не е многу поголем од скопскиот, но Хитроу е практично цел град. Од местото на слетување до тоа за полетување ми требаа 10 минути со автобус, чие двиежење е регулирано со семафори и сѐ друго. 10 минути на автобус во Скопје, во нормален ден, и сум го поминал пола град.

Имав среќа да седам до прозор при слетувањето во Лондон и панорамата ме воодушеви (не фотографирав :)).

Видов дрвореди на секоја улица и 12 мостови, и сите поважни градби... слетувањето како намерно да го правеле да биде тура за знаменитости. Катните гаражи изгледаа како катни гаражи што за некој од Скопје е своевиден феномен.

Ванкувер изгледа прекрасно. Патот до Вистлер исто така. Селцето е живописно. Замислете Бистра, Маврово и селата, само супер урбанизирано и организирано.

Веројатно некоја вечер по овдешно време ќе качам фотки.

„Бесплатен“ е слаба маркетинг стратегија, со „слободен“ знаеш што добиваш

Tags: 

Кога ќе помислите на Mozilla Firefox, на која негова особина прво ви текнува? Според Mozilla Македонија, македонската група за маркетинг на Mozilla Firefox, најважната особина е тоа што тој е бесплатен. Но, навистина, може ли да се рекламира некој производ како бесплатен, кога и сите негови конкуренти се бесплатни: тој е исто толку бесплатен колку и другите!

firefox македонија

Mozilla Firefox сигурно има и други згодни особини, како на пример неговата докажана безбедност и сигурност, безбројните проширувања, но и некои веќе вообичаени фалинки, како менаџирањето на меморијата за која технички поткованите корисници секогаш жестоко дискутираат. Сепак, мислам дека ниту едно од овие не е толку важно, колку што е важно што неговиот код е слободен.

Се чини дека ова е сепак претежнок збор да се каже, посебно на англиски јазик каде што покрај „слободен“ значи и „бесплатен“. Токму оваа двозначност на зборот натера некои луѓе од заедницата на слободен софтвер предводени од Ерик С. Рејмонд да го сковаат терминот „open source“ под кој ќе се развива маркетинг стратегијата за промовирање на слободен софтвер (free software). Еден од првите големи успеси на овој маркетинг беше токму кодот на Mozilla сопственост на тогашен Netscape кој соочен со убиствената конкуренција преку ценовна трка кон дното од страна на Microsoft, одлучи програмерскиот текст да го отвори за меѓународната интернет заедница на програмери.

Многу работи се променија од тогаш до денес: мрежата еволуираше, изборот за корисниците се врати, монокултурата на Internet Explorer полека се надминува. Конечно и Mozilla Firefox доби голем број на поддржувачи. Сите тие придонесуваат од различни причини и со различни цели. Голем број од нив му припаѓаат на движењето за слободен софтвер. За Македонија на пример, една од главните причини што Mozilla Firefox е достапен на македонски јазик е што обезбедувањето на слободен софтвер на македонски беше една од првите и главни програмски определби на Слободен софтвер Македонија. Зборуваме за времето кога Mozilla Firefox (тогаш под друго име Phoenix) беше во својата развојна верзија 0.7 или 0.8 и неговата употреба за обични корисници не се препорачуваше. Сепак, тоj беше еден од двата (вториот беше обемниот Mozilla Suite) слободни прелистувачи за интернет за корисниците кои не користат GNU/Linux. Организацијата го стави меѓу своите приоритети за да им донесе слободен софтвер на македонски на корисниците на оперативните системи на Microsoft. Но ваквите мотиви, иако веројатно постојат на други места во светот, се повеќе случајни. Официјалната политика на фондацијата Mozilla е „open source“. Официјално, на врската за преземање на Mozilla Firefox стои „free“ и се мисли на „бесплатно“ (ние овде сепак го преведуваме како „слободно“). Се разбира, има луѓе кои работат за Mozilla и кои ја промовираат слободата, но повторно тоа се лични ставови.

Накратко, еден софтвер може да има неколку предности пред некој друг софтвер: една од нив може да биде цената, друга техничките карактеристики, трета базата на корисници и четврта слободата на кодот. На почетокот Mozilla Firefox најмногу се развиваше благодарение на последните две предности пред другите прелистувачи. Во последно време, фокусот е свртен и кон техничките карактеристики, неговата супериорност во однос на другите. Исто така, во последно време дискусијата од „open source“ е пренасочена кон „open web“. Но сѐ уште речиси никој не зборува за слободата.

Ако ги погледате сите конкуренти во категоријата „најдобар прелистувач“ ќе видите дека по првата точка сите се изедначени: никој веќе не продава прелистувачи. Техничките карактеристики се широко поле за дискусија: Internet Explorer се чини е надвор од конкуренција поради своите чести безбедносни дупки, но Opera е тука како „најбрзиот прелистувач“. Mozilla Firefox добива многу пофалби за своите безбедносни можности и прилагодливост, но сега тука е и Google Chrome, за кого на пример правењето проширувања е детска играчка во споредба со системот на Mozilla. Internet Explorer сѐ уште има најмногу корисници, но сите тие речиси никако не можат да учествуваат во неговото создавање, како што е тоа можно со Mozilla Firefox и Google Chrome. Кодот им е слободен токму на овие два (Google исто така го користи терминот „open source“).

Интересно е тоа што Google премногу не ја рекламира слободата на кодот на Chrome. Но, тоа не е ништо ново за нив: како компанија со прилично голем општествен капитал и чиста репутација вредностите кои ги промовираат се малку различни. Сепак, ова не ги спречува корисниците на GNU/Linux и Windows да го користат Chrome. Што е поинтересно, изгледа дека за повеќе GNU/Linux дистрибуции пакувањето на Chrome (или Chromium како што се вика изворниот код) е полесно одошто за веќе вдомениот Mozilla Firefox. До сега не сум прочитал ниту една статија за проблеми во врска со дистрибуирањето на овој прелистувач, додека Mozilla и нејзината политика за брендот на Mozilla Firefox беа голема пречка за пакување и дистрибуирање на прелистувачот на некои од поголемите дистрибуции како Debian и Ubuntu.

Интересно е што и Mozilla како свој главен конкурент почнува да го гледа токму Chrome. Се споредува javascript engine-от кај двата прелистувачи: Mozilla се труди да го направи барем да биде исто толку брз колку и тој на Chrome, а и почнуваат да го поедноставуваат системот за правење проширувања токму по примерот на Google. Дури и во јавните говори Chrome добива значително време. На пример Брајан Кинг од Mozilla, на конференцијата за слободен софтвер во Косово, покрај прашањата за техничките детали на Firefox наспроти Chrome, мораше да одговара и на незгодните прашања за тоа дали Google, еден од најголемите донори на Firefox, ќе продолжи да биде тоа сега кога има свој прелистувач.

Но повторно, дискусијата за слободата на софтверот е некако избегната и јас мислам дека тоа ќе биде пресудно во најновите војни на прелистувачите. Во област како што е софтверот, техничката супериорност не е трајна категорија. Секој копира од секого (дури и кога не го признаваат тоа), а уште полесно кога програмерите од една одат во друга компанија (како што беше случајот со главниот развивач на Firefox кој од Mozilla премина во Google) и секоја нова можност, па дури и најмалата весела финта, лесно го наоѓа патот до повеќето платформи. Со два во суштина слободни прелистувачи ова копирање и имитирање ќе биде уште полесно. Прашањето е сега, зошто да се остане верен на Mozilla Firefox?

Google Chrome брзо ќе добие голема база на корисници пред сѐ помеѓу програмерите, проширувања ќе се пишуваат, и на Google сѐ уште може да му се верува. Mozilla може да ја премести играта на друго поле само ако почне да инсистира на слободата на кодот, и посебно на фактот дека нејзиниот е „copyleft“ благодарение на GPL, наспроти BSD лиценцата на Chrome. Ова ќе ги задржи посветените корисници и програмери кои ја делат идејата дека слободниот код треба да остане слободен и веројатно ќе привлече нови. Linux е совршен пример за моќта на GPL. Останува да видиме дали вакво нешто ќе се случи. Во меѓувреме сурфам на Chromium.

Забелешка: Авторот на овој текст беше долгогодишен преведувач на македонски на Mozilla Firefox и други производи на Mozilla.

Иднината на преводот на Firefox и другите производи на Mozilla

Tags: 

Не знам кои се шансите некој да го следи мојот блог, а да не го следи блогот специјално наменет за вести поврзани со локализацијата на Firefox и сл., па сепак ќе ја пренесам и овде информацијата дека на повидок е пензионирање на досегашниот локализациски тим. Па еве:

Сметаме (Новица и Дамјан) дека е згодно да известиме дека не планираме уште долго да се занимаваме со преводите на Firefox и другите производи на Mozilla.

Сега го буткаме Firefox 3.1 кој што треба да излезе деновиве, но планови за понатаму немаме.

Ова пред сѐ се одразува на иднината на преводот на Thunderbird 3.0 кој исто така треба да излезе скоро, па супер би било ако се јави некој заинтересиран да го прави тоа.

Голема поволност е што за разлика од минатото, сега има некои веб алатки за преведување, па сега (би требало да) е далеку поедноставно да се прават преводите. (На пример: https://l10n.mozilla.org/narro/narro_project_list.php.)

Aко има заинтересирани може да потрошиме и некој ден на обука за тоа како функционира системот на Mozilla, но за тоа потоа.

Во блиска иднина, очекувајте известување за тестирање на Firefox 3.1.

Објавено на: http://mozilla.blog.com.mk/node/196447

Фајрфокс и Тандрбрд 1.5 бета на македонски јазик

Tags: 

Драги сурфери,

Од билд серверите на Мозила.орг излегоа Фајрфокс и Тандрбрд 1.5 бета на македонски јазик за МСВиндоус и ГНУ/Линукс.

Времето до конечното издание на стабилните 1.5 верзии е одбројано, и отприлика имаме 2 недели за правење на било какви поправки на преводите. Затоа, ова е повик до сите оние кои имаат малку слободно време и можност да ги преземат апликациите, да помогнат да се тестираат преводите на ФФ и ТБ. Во случајот на ТБ, потребно е и тестирање на алатката за проверка на правопис (spellcheck) за македонски јазик. Па напишете и некоја порака. :)

Билдовите може да се преземат од FTP-то на Мозила.орг и тоа.

И таму ги барате оние кои во своето име содржат mk.

Ако одлучите да ги тестирате овие апликации, имајте на ум дека тоа се сеуште бета верзии, кои веројатно не се многу стабилни и/или имаат многу багови. Така, немојте да работите важни работи со нив, немојте комплетно да ги замените апликациите кои во моментот ги користите за сурфање/читање пошта (ќе го направите тоа кога ќе излезат стабилните 1.5 верзии! :)).

Откако ќе ги инсталирате апликациите прво нешто што можете да го направите е стандардниот тест кој го препорачува Мозила.орг. Ако ви се причини дека тестот е долг, тогаш тестирајте додека можете и потоа кажете до кај сте стигнале.

Евиденција за грешките во преводите на ФФ и ТБ водиме на flyspray. Таму можете да ги видите и досега пријавените грешки, поделени по апликации, па така ќе знаете дали нешто што вие сте пронашле веќе е пријавено или не. Внимавајте! Пријавувајте ги грешките во соодветните проекти, за известувања за истите да стигнуваат до луѓето кои се одговорни за нив.

Ако системот за пријавување грешки ви се чини сложен, тогаш можете да пишете е-пошта до nnovica_AT_gmail.com. Ако го правите тоа, тогаш во темата на пораката (Subject) внесете [l10n] Firefox/Thunderbird 1.5, а во телото на пораката наведете информации во следниов формат:

Апликација: ФФ

Опис: Голтната буква

Стринг: Обележи ја станицата

Промени во: Обележи ја страницата

Се наоѓа во: Контекст мени кое се гледа со десен клик на веб страна.

Пријавувајте преводи со грешки, нејасни преводи или давајте предлози за подобри јазични решенија. Сакаме преводите на овие две апликации да станат што е можно подобри и во духот на нашиот јазик.

Луѓето кои помогнаа да се преведат овие апликации, заедно со Слободен софтвер Македонија, однапред ви се заблагодаруваат за помошта.

Pages