Прашања за нашата дневна доза патриотски микс - бомба 18

Tags: 

Целта на СДСМ со бомбите не е да кажат само што правеле ВМРО, туку и дека тие тоа не би го правеле (или нема да го прават) кога би биле на нивно место. Тоа беше една од клучните поенти на говорот на Радмила Шеќеринска во Универзална сала на 10.3.2015 г.:

Не ја бараме поддршката за еден Сашо или Никола да се смени со друг. Ја бараме поддршката за да ја преземеме одговорноста и работите да се сменат.

Во таа смисла експлоатирањето на прашањето за автентично толкување на Законот за амнестија е чуден политички потег. СДСМ го обвинува Груевски за „лажен патроитизам“? Зошто? Зарем лажен партиотизам е кривично дело? Дополнително и многу важно, ВМРОвците речиси сигурно нема да му замерат на Груевски за ова, затоа што се добро истренирани да знаат дека ако не беше донесено ова толкување, СДСМ ќе се вратеше на власт. Ова е објаснето со анализа на несмасните и непринципиелни PR активности на двете партии во 2011 г. За кого тогаш е наменето разоткривањето на „лажен патроитизам“? Дали СДСМ ветува нов законско решение за овие случаи, како што ветува слобода на медиуми и промена на правилата за законите за комуникации? Дали договор за тоа е постигнат со очекуваниот коалициски партнер ДУИ?

Понатаму, веќе се знае дека автентичното толкување е чист политички потег и веројатно е да се очекува дека истиот потег би го направила било која Македонска влада, па дури и таква која би ги вклучувала СДСМ. Имено постои и телеграма објавена на Wikileaks каде може да се прочита дека СДСМ калкулирале на оваа тема пред изборите во 2006 година:

Prime Minister Buckovski told the EU Special Representative on February 10 that the government’s decision to ask for the cases “by the end of this year” was deliberately ambiguous. Ethnic Macedonians would understand that the cases finally were coming back for possible prosecution, answering past criticism that only ethnic Macedonians — such as former Interior Minister Boskovski, currently facing a war crimes trial in The Hague — had been called to account for their participation in the 2001 conflict. DUI would receive some satisfaction from the private knowledge that the first of the cases would probably not be returned until late 2006, and that the primary defendant in that case likely would be former NLA commander Daut Rexhepi (also known as Commander Leka), who is currently associated with rival ethnic Albanian party DPA.

За потсетување, случаите во Хаг ги прати Владата на широката коалиција десет дена пред изборите во 2002 година и со тоа дефакто да го одложи постапувањето по нив за најмалку 4 години. Исто така постои и телеграма објавена на Wikileaks каде може да се прочита дека Груевски не му било сеедно што ова прашање му останало на маса:

Gruevski replied that he understood the point, but he is in a delicate position politically. He would have no problem if the Chief Prosecutor or the courts ruled that the amnesty law indeed applies and the cases are dropped, but he believes he cannot take a stand on the issue other than to let the cases proceed. He is concerned that the main ethnic-Albanian parties, DPA and DUI, may soon introduce a measure asking parliament to take a stand on the issue. While he understood that his coalition deal with DUI could be on the line, he told us that he cannot go along with criticizing the prosecutions and then face the ethnic-Macedonian community, especially because the ICTY recently convicted ethnic-Macedonian former MoI official Johan Tarculovski of war crimes.

На крај, бомбата му оди целосно во прилог на Али Ахмети. Ако тој е доволно силен успешно да преговара за нешто вакво (а очигледно бил), тогаш Албанците уште повеќе ќе го сакаат. Сето ова е наспроти најавите за бомбите дека нема да се поштеди криминалот кај никого, па вклучувајќи ги и Албанските партии. Оттука нема некое логично објаснување зошто СДСМ ја пука оваа бомба…? Што е целта? Зајакнување на позициите на ДУИ? Меѓуетничко растревожување?

Во кратки црти, СДСМ нема поинакво принципиелно ниту правно стојалиште во врска со ова прашање, објавувањето нема да предизвика гнев кај ВМРОвците затоа што тие веќе знаат дека тоа е помало зло и конечно, ова нема да придонесе никако за помирување на двете заедници.

Потоа ги имаме медиумите. Призма пишува:

Случаите „Водство на ОНА“, „Непроштено“, „Мавровски работници“ и „Липковска брана“ беа процесуирани во Меѓународниот суд на правдата во Хаг, но во 2008 година тие беа вратени во надлежност на македонските судови.

Што значи „процесурирани“? Телеграмата од Американската амбасада е многу попрецизна:

ICTY agreed to review the cases in 2002, but the tribunal declined to prosecute — or even investigate — and returned the files to Macedonia.

Новинарскиот напис пишува за разговорите објавени од страна СДСМ дека се „наводно помеѓу министрите“, но не пишува никаде дека станува збор за „наводни воени злосторства“. За жал, настаните во законска смисла се наводни сѐ додека Суд не каже поинаку. Меѓународниот суд во Хаг не покренал ни истрага за овие случаи. Кој ја сноси одговорноста во Македонската политика за ова одлагање? Што ако во годините додека тие случаи седеле во фиока во Хаг, во Македонија на терен се уништувале докази?

Да се вратиме на законите. Автентичното толкување веројатно е правно нерелевантно. Ако тоа е спротивно на меѓународното право (UN Convention on the Non-Applicability of Statutory Limitations to War Crimes и други конвенции ратификувани во Република Македонија), а меѓународните договори кога ќе се ратификуваат имаат приоритет над домашните закони, тогаш некој следен јавен обвинител може да рече дека ова автентично толкување е ништовно и одново да ги отвори предметите. За ваков расплет веројатно постојат многу инструменти, вклучувајќи и нови законски текстови што некој иден парламентарен состав би го изгласал. Дали имаме ветување дека тоа ќе се случи?

Но, и да се потсетиме дека пред толкувањето од Собрание, Македонскиот правосуден систем почна да ги работи еден од овие случаи. Што ако виделе дека нема каде да се стигне со овие случаи? Јавните коментари, препораките и барањата на организации како Amnesty International, се дека треба да има судска завршница, но тоа не значи дека нужно ќе има *позитивна судска завршница за жртвите*:

Macedonia’s international obligations are to thoroughly and impartially investigate all cases returned from the ICTY and, if there is sufficient admissible evidence, to ensure that all those allegedly responsible for violations of international humanitarian law are brought to justice.

Така што, кога веќе го имаме мислењето (Wikileaks телеграма погоре) на експертите на OSCE дека од тоа што го виделе Република Македонија нема ни доволно докази, ни доволно добри јавни обвинители и судии (и покрај многу одржани обуки) да ги работи случаите:

Additionally, OSCE has official observer status and has had the opportunity to review the files. Their experts here characterize the evidence they have seen as relatively scanty and the prosecutors and judges as apparently unprepared, despite being trained.

како и тоа дека Македонските претставници во власта, поточно јавниот обвинител, признале дека немаат доволно докази:

Protoger added that the Chief Prosecutor told him that it appears that there is solid evidence against only four of the 19 defendants in the Mavrovo case, and Xhemaili is not one of them. (Which begs the question why the other 15 are being tried at all.)

тогаш нели е подобро за целото општество да се заборави ова и да се залечат раните на овој начин, отколку да се оди на суд и жртвите да изгубат, а нивните наводни мачители да прогласат судска победа?

Помислете на ова за момент. Што ако имаме целосна судска постапка по која има правосилна пресуда дека лицата обвинети не се виновни? Каков ефект ќе има тоа тогаш во општеството? Најлесно да зборуваме како законот за овие случаи не се применил и дека со тоа Македонија е надвор од меѓународните правни норми, но дали во конкретниов случај има и нешто друго што треба да се земе предвид? Возможно ли е воопшто во етнички поделена држава каде што малцинството во континуитет нема доверба во судскиот систем, а мнозинството дури и смета дека не треба да се протестира за судските одлуки (како пример за тоа е случајот „Монструм“), да се има судење налик на ова што се пика под тепих?

Дополнително, судењето треба да се случува во околности во кои, видно од другите протечени разговори презентирани во бомбите на СДСМ, „судството е корумпирано и неспособно“. Зошто би имале судовите способност да судат комплицирани воени случаи, кога не можат да расчистат релативно полесни случаи за корупција? Или пак, кога веќе судовите се „на Мијалков и фамилијата“ дали би барале од ВМРО да ги отворат постапките во Суд и таму да донесат „политички поволни“ пресуди?

Што ако со оваа одлука, покрај политичката прагма за одржување на коалицијата, ВМРО и Груевски заштедиле време, пари, нерви и сѐ друго што што ќе трпеле семејствата на жртвите? Дали со овој потег тие всушност понудиле помирување и ја покажале желбата за простување кај Македонците, наместо да раскопуваат рани? Дали од веројатни правни губитници кај кои би се развил нов гнев создале од Македонците политички победници со помирувачка волја? Ова се незгодни прашања на кои што објавена содржина како бомба број 18 не дава одговор и кои што веројатно и во иднина ќе ги премолчуваме.

Можеби сепак оваа бомба е само за да се охрабрат ДУИ. Директно од САД. Да се надеваме дека не е за меѓуетнички тензии.